Biti mama-neizmerna sreća

Prolaze minuti,sati,sekunde...prolaze nekako isto,jednolično,sporo kao da je vreme stalo!Posao.stresovi,današnja svakodnevica,teret koji nosimo kao naviku,pomireni da tako mora.U mojim mislima sve nijanse sive,boje koje inače ne volim,kao tamni oblak koji se nadvio nad mojom glavom.A onda zračak sunca u očima mog dečaka,zračak koji topi sve ružno,pogled od koga se topi moje srce,jaTako je lepo kad svojim glasićem izgovori tu prelepu reč,MAMA,kad osetim ponos i shvatim da je on moj smisao života!Samo jedan zagrljaj dovoljan je da se sve loše rasprši u prah,da zaboravim na sve i budem svesna samo našeg postojanja,nesebične ljubavi koja nas spaja zauvek!Sve nijanse sive polako prelaze u ružičaste tonove,moj svet ponovo dobija boje,moj život smisao!Biti MAMA-neizmerna je sreća!